Piše: Dragan Bursać

Evo, u Banjaluci je ratni zločinac Momčilo Krajišnik organizovao svečano otkrivanje biste ratnog zločinca Nikole Koljevića, uz prekodrinsku podršku ratne zločinke Biljane Plavšić.

Nakon studentskog doma koji nosi ime po ratnom zločincu Radovanu Karadžiću evo nam još jednog uprizorenog zločinca u bronzi na počasnom mjestu do pozorišta. Takođe srpskog – Srpskog narodnog pozorišta u Banjaluci, da ne bude zabune, prenosi Al Jazeera Balkans.

No, kojim je to "kvalitetima" Nikola Koljević, ratni zločinac, zaslužio da mu se otkrije bista u Banjaluci? To što je bio vrsni šekspirolog? Nije sigurno jer, da je po znanju, stažu i akademskom ugledu, odavno bi profesor Miodrag Živanović, banjalučka akademska legenda, dobila ne jedan nego pet spomenika u Banjaluci. A nema nijedan niti će ga ikada dobiti. To što Živanovićevo poznavanje Hajdegera ili Frankfurtske škole umnogome premašuje Koljevićeva znanja o šekspirologiji, čini se, nije nikakav argument za dobijanje biste u Republici Srpskoj. Ili, Dodikovim rječnikom, džaba vam fakulteti i diplome ako niste u stranci. A Koljević ne da je bio u stranci nego je i jedan od osnivača zloglasnog zločinačkog ratnog SDS-a u Bosni i Hercegovini.

Nego, nije li Koljević dobio nagradni odljevak u bronzi zbog svojih herojstava u ratu? Nije sigurno jer, da je po tome, Srđan Aleksić morao bi da ima barem deset spomenika, po njemu bi se morao nazvati univerzitet i nekoliko škola, a od toga nema ništa i Aleksić, heroj rata i tvorac mira, i njegovo ime popularni su u Banjaluci koliko i Jevreji u nacističkoj Njemačkoj. Dakle, zbog hrabrosti Koljević bistu nije zaslužio sigurno.

Da li je možda univerzalno važan za srpski narod baš toliko da mu treba spomenik dići? Nije jer, ako ćemo po važnosti, Diana Budisavljević, koja je u Drugom svjetskom ratu spasila desetine hiljada djece iz pakla ustaških logora, trebalo bi da ima naziv jednog grada u RS-u, a dobila je nakon velikog natezanja tek jednu skarednu uličicu.

Na koncu, ne manje bitno i važno, je l' preduslov za dobijanje znamenja u Republici Srpskoj smrt, u ovom slučaju samoubistvo Nikole Koljevića? Ma kakvi! Eno ga Radovan Karadžić živ da ne može biti življi, pa ima svoje ime ugravirano na ulazu u studentski dom na Palama. Smrt je, rekli bi, nedužan svjedok koga niko ne poštuje. Oni skloniji logičkom rasuđivanju dodali bi da bi Koljević spomenik dobio ihahaj davno samo da se nije (samo)ubio. Da li je to istina ne znamo, tek bista mu od srijede "krasi" Banjaluku.

Da rezimiramo: to što ste hrabri, to što ste čovjek, a ne hodajući nacionalista, ili to što ste herojski umrli ne znači ama baš ništa u vezi sa dobijanjem spomen-znamenja u RS-u.

Vlast koja pravi cijeli svoj narod genocidnim

Zašto je ratni zločinac Nikola Koljević "nagrađen" spomen-bistom? Rukovodstvo entiteta Republika Srpska ne ostavlja mjesta sumnji. Establišment u Banjaluci progovara kroz predsjednicu tog entiteta, Željku Cvijanović, koja kaže: "Ovo je pravo mjesto za bistu koja će služiti na ponos svima. Ovim pokazujemo da smo spremni da, cijeneći određene ljude iz prošlosti, idemo ka jačanju i čuvanju Srpske, kao i izazovima koji nas čekaju. Zadovoljna sam što je Srpska stabilna, snažna, sa jakim institucijama i što ima građane koji je vole. Na nama je da to nadograđujemo i da se svakog dana možemo pohvaliti da je Srpska jača."

Dakle, manimo se akademske karijere, manimo se ubleha bilo koje vrste, Koljević dobija bistu upravo zato što i jest dio zločinačke nomenklature koja je u krvi, zločinima i genocidu stvarala ovu i ovakvu Republiku Srpsku. Mogao je Koljević da deset puta bude nobelovac, ali bez presude o združenom zločinačkom poduhvatu ne bi dobio znamenje u toj i takvoj Republici Srpskoj! I to je sva i jedina istina. Kao u slučaju Karadžića, koji "ima" svoj studentski dom, ili Plavšić, "srpske baronese", ili Ratka Mladića, koji se u maskirnoj uniformi kao kakva pop-ikona, a ne krvnik smije sa plakata i grafita širom manjeg bh. entiteta, ili u slučaju Momčila Krajišnika, zločinca kome se izlazak iz zatvora pretvara u egzaltiran narodni praznik, rijaliti sve sa helikopterima i dočekom uz direktan TV prenos na RTRS-u... Upravo zato spomenik! Zbog arhitektonike zločina!

Svi ti ljudi, zaključno sa Koljevićem, i jesu u najdubljem narativu, u temeljima ovakve Republike Srpske heroji, baš i jedino zato što su zločinci.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.