Piše: Fahrudin Kladničanin

Francuska se poslednjih godina suočava s ozbiljnim izazovima u očuvanju svog identiteta sekularne i demokratske države. Najnoviji incident, kada su svinjske glave postavljene ispred devet džamija u Parizu, ponovo je otvorio pitanje odnosa države i društva prema muslimanskoj zajednici.

Prefekt Pariza i ministar unutrašnjih poslova osudili su ovaj čin kao „neprihvatljivu provokaciju“, ali su izbegli da ga eksplicitno nazovu islamofobnim napadom. Upravo ta uzdržanost izazvala je kritike nevladinih organizacija, muslimanskih zajednica i analitičara koji smatraju da Francuska primenjuje dvostruke standarde kada je reč o zaštiti različitih verskih grupa.

Prema podacima organizacije Zajednica protiv islamofobije u Evropi, tokom 2024. godine u Francuskoj je zabeleženo čak 1.037 napada i incidenata usmerenih protiv muslimana i Arapa. Broj prijavljenih slučajeva raste iz godine u godinu, dok su napadi često praćeni uvredljivim grafitima, skrnavljenjem bogomolja i fizičkim nasiljem.

Posebno je šokirao događaj od 25. aprila 2025. godine, kada je u džamiji u Garu, na jugu Francuske, ubijen 22-godišnji mladić tokom molitve. Napadač je izveo višestruke ubode nožem dok su kamere beležile njegove uvredljive povike... (posvke uzvišenog Boga).

Iako je zločin bio brutalan i nesumnjivo motivisan mržnjom, medijska pokrivenost bila je minimalna, a reakcije političkih zvaničnika svedene na kratka saopštenja. Mnogi su ocenili da se radi o sistemskom umanjivanju ozbiljnosti napada na muslimane.

Kritičari francuskih vlasti i medija ukazuju na jasnu razliku u načinu tretiranja napada na muslimanske i jevrejske zajednice. Kada se dese antisemitni incidenti, političke reakcije su brze, snažne i koordinisane: predsednik, premijer i ministri javno osuđuju napade, posete sinagogama prenose se uživo, a mediji danima pišu o događajima.

Međutim, kada su muslimani žrtve, reakcije su često formalno korektne, ali bez stvarne empatije i angažovanja. Za mnoge muslimane i organizacije za ljudska prava, ovo pokazuje institucionalnu pristrasnost francuskih vlasti i podstiče osećaj nejednakosti u zaštiti osnovnih prava. Ovakav pristup ima dalekosežne posledice: raste nepoverenje muslimanske zajednice prema institucijama, a osećaj marginalizacije postaje sve izraženiji. Uzdržane reakcije države često se doživljavaju kao poruka da su muslimani „građani drugog reda“.

Francuska se ponosi svojom tradicijom laiciteta strogog sekularizma koji bi trebalo da obezbedi jednak tretman svih religija. Međutim, u praksi, sve je više dokaza da se sekularizam koristi selektivno: od zabrana nošenja hidžaba u školama i javnim institucijama, restrikcije za islamske kulturne centre ipojačan nadzor nad islamskim udruženjima pod optužbama za „separatizam“.

Iako vlasti ove mere pravdaju zaštitom republikanskih vrednosti, mnogi analitičari upozoravaju da one zapravo produbljuju podele i stigmatizuju muslimansku zajednicu. Umesto neutralnog okvira, laicitet se sve više koristi kao političko oružje koje pojačava osećaj sumnje prema muslimanima, umesto da gradi međusobno poverenje.

Na rastuću polarizaciju unutar francuskog društva snažno utiče i spoljna politika države. Zvanični Pariz redovno osuđuje antisemitizam i snažno podržava Izrael, dok je, prema oceni kritičara, mnogo uzdržaniji kada je reč o izraelskim akcijama u Palestini i stradanju civila. Ova politika reflektuje se i unutar zemlje: muslimani, koji se često identifikuju s patnjom Palestinaca, osećaju da francuske institucije ne štite ravnopravno sve građane. To dodatno jača percepciju da Francuska pokazuje selektivnu empatiju i podstiče podele između različitih zajednica.

Incident sa svinjskim glavama ispred džamija u Parizu nije izolovan slučaj, već simptom dublje krize francuskog društva. Dok vlasti deklarativno brane jednakost i sekularne vrednosti, njihova uzdržanost u jasnom imenovanju i osudi islamofobije dovodi u pitanje stvarnu posvećenost principima univerzalne pravde.

Autor je politolog i izvršni direktor Akademske inicijative "Forum 10" iz Novog Pazara

__________________________________________________________________________________________________

Odgovorno novinarstvo i pozitivne priče podržavaju ljudi koji vjeruju u istinske vrijednosti. Podržite Ins.ba. Podržite put Istine i Dobra. Više saznajte ovdje.