Srbija važi za tradicionalnog saveznika Rusije na Balkanu, a svaki vid saradnje između dve zemlje naiđe na veliki odjek kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj javnosti.

Česte uzajamne posete državnika Srbije i Rusije samo pojačavaju sliku na Zapadu, da Beograd, iako na evropskom putu, nikako ne može da pobegne iz zagrljaja Moskve, prenosi Al Jazeera Balkans.

Nije tajna da Srbija koristi Rusiju (i obratno) kako ne bi došlo do priznavanja Kosova u međunarodnim institucijama.

Naizgled, čini se da su odnosi dve zemlje nepoljuljani i da Srbija odoleva pritiscima Zapada da se udalji od džina na Istoku.

Međutim, pre dva meseca predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija prestati da kupuje naoružanje od Moskve i da će se okrenuti drugim snabdevačima poput Amerike, Izraela i Velike Britanije. Upravo kupovina naoružanja jasan je, ali ne i jedini signal, da su odnosi Beograda i Kremlja davno prošli zenit.

Otklon Beograda od Moskve

Vojni analitičar i nekadašni izvršni direktor Atlantskog Saveta Vlade Radulović kaže da je u poslednjih osam godina primetan otklon Beograda od Moskve.

“Postoje dva perioda koji pokazuju te pravce glede spoljne politike. Prvi period, nešto raniji koji je bio do 2016/2017 i on jeste bio nešto zapadniji. Mi smo imali veliki broj aktivnosti sa NATO, seminari, vojne vežbe, mnogo programa. Bilo je više od 100 aktivnosti godišnje. U isto vreme sa Ruskom Federacijom broj aktivnosti je bio i deset puta manji”, kaže Radulović.

On dodaje da ipak nakon 2017. godine dolazi do stagnacije aktivnosti Srbije sa NATO-om uprkos tome što je potpisan IPAP sporazum sa evroatlantskim paktom što nije urađeno sa Ruskom Federacijom čije osoblje u bazi u Nišu još čeka rešenje svog statusa.

Kompletan tekst možete pročitati OVDJE.