Piše: Faruk Kajtaz

Ako sam bilo šta naučio u svojoj novinarskoj karijeri onda je to da nikako ne treba vjerovati da se o nekoj temi „ne pregovara“, samo zato jer su to „negirale diplomate“ ili čuveni „predstavnici međunarodne zajednice“.

Što se akteri ovih priča više javno i šifrirano trude negirati „glasine“ - to se kod mene više budi sumnja da to nisu nikakve „prazne priče“. Da tu ima nešto i da je ono što dopre do javnosti samo pokušaj da se testira teren i kasnije analiziraju reakcije.

Priča o teritorijalnoj reorganizaciji ili izmjeni Dejtonskog „paket aranžmana“ stara je koliko i sam mir u BiH.

O tome se cijelo vrijeme „šuškalo“, ali i nešto radilo (hrvatska samouprava, Dodikov skupštinski državni udar), ali nikada kao u zadnjih par mjeseci!

Poprilično sam siguran da se iza brda valja nešto krupno samo što sadržaj toga ne izlazi izvan vrlo uskih krugova. Različitih neformalnih sastanaka, ručkova i večera... prijema ili sličnih povoda.

Na sceni je taktičko odmjeravanje snaga i pozicija.

Pažljivo se analizira red poteza. Šta i kada reći? Prvo se nešto oštro negira, a onda za samo desetak dana okreće naglavačke.

Situaciju treba gledati u puno širom kontekstu od same BiH. Čak i od regije Balkana, jer je puno otvorenih karata u ovim vremenima u Evropi.

Slaže se nova sigurnosna arhitektura Evrope, gdje je najveća tema Ukrajina, ali ni ostale „trusne regije“ nisu pošteđene određenih prekompozicija. Recimo Balkan... ili još konkretnije BiH!

Najveća opasnost je od mogućeg ubrzanog procesa normalizacije, gdje bi se uz izgovor da se predugo čekalo ili da je sada pravi trenutak -praktički nametnulo ono rješenje za koje se vjeruje da ga je „najlakše provesti“.

Naime, nije nikakva posebna tajna kako jedan broj diplomata sa Zapada smatra kako je lakše (do kraja) podijeliti BiH uz očuvanje simboličnog državnog suvereniteta, nego insisitirati na funkcionalnoj državi, koja jednako poštuje etnički i građanski princip.

Beograd i Zagreb upravo to žele, jer se jedno govori, a drugo radi.

U takvoj situaciji stižu nam i priče o „reformi Ustava“ BiH o kojima se kao „ne razgovara“, mada će vam svaki diplomata nakon par logičnih potpitanja, ipak potvrditi da se tu „nešto radi“.

Još uvijek iza scene i daleko od očiju javnosti, ali se pregovara i samo je pitanje dana kada će se ta tema javno istresti.

Najgora opcija je da, eventualno, postanemo nekakav „kusur“ u velikoj geopolitičkoj igri Zapada i Rusije. Da se preko naših leđa prelome neki puno važniji sporazumi, gdje bi jedna mala država u srcu Balkana bila tek... „kolateralna žrtva“.

BiH je mala barka na olujnom moru Evrope. Trebaće puno znanja i odlučnosti da se nekako dokopamo mirne luke.